Организација покрета

 

НАСТАНАК И РАЗВОЈ ПОКРЕТА ГОРАНА

У јесен 1960. године организоване су акције на пошумљавању које су означиле настанак једне племените, дубоко осмишљене, свестрано корисне и по свему нове друштвене организације – Покрета горана.

Прве акције можда нису обећавале ништа ново због чега би се касније, па и овом приликом, освртали на њихов почетак. Уз уобичајен и увек, за то време, радо виђен декор: песму, заставе и радни поклич, личиле су на подухвате пошумљавања из претходних година. Међутим, убрзо је постало јасно да се рађа Покрет који је у свим срединама окупио омладину, жене, децу и одрасле свих узраста и занимања, како би се решила одређена питања која се нису смела даље одлагати.

Покрет горана настао је из објективне друштвене потребе да се превазиђе неповољно стање шума, земљишта и вода, као основних природних богатстава наше Републике.

Осиромашење ових потенцијала, егзистенцијалних за човека, почело је у тренутку наглог и прекомерног уклањања шума. Крчењем и пустошењем шума, као последица историјских, друштвено-економских и културних збивања у прошлости, створене су простране голети тако да је битно нарушен најзначајнији и најстабилнији екосистем на нашем тлу. То је изазвало поремећај у кретању воде и ваздуха и измени материја у природи. Развој индустрије, градова и савремене цивилизације, неминовно је доводио до даље деградације природе. У одсуству културног наслеђа у области коришћења, очувања и унапређивања природе, у условима недовољно развијене друштвене свести о међузависности ових чинилаца, створено је крајње неповољно еколошко стање које је битно угрожавало даљи друштвени и привредни развој наше земље.

У време оснивања Покрета горана, па и данас, Србија је била у приличној мери обрасла шумском вегетацијом али – сиромашна шумама. Укупна шумовитост у нашој земљи била је испшод 30 посто. Од тог процента само је половина била под економским шумама. Остало су: пањаче, деградиране шуме шикаре које недовољно или никако врше привредне и општекорисне функције шума. Овоме треба додати још 212.648 хектара необраслог земљишта у друштвеној и више од милион и 33 хиљаде хектара голети у приватној својини. Ове површине простиру се у брдско-планинским подручјима, па отуда податак да је око 60 одсто поменуте територије нападнуто ерозијом од I до III степена. Са те површине спирањем се сваке године односи преко 13 хиљада хектара плодног земљишта ораничног слоја дубине 25 сантиметара. Ово стање погоршава чињеница да су голети концентрисане у велика пространства попут Пештера, Власине, Маљена, Суве Планине, Старе Планине, Копаоника, Златибора, Жељина, Ибарске клисуре и изворишта Јужне Мораве, што омогућује нагло притицање разорних бујичних вода. Због тога је поплавама угрожено више од 180 хиљада хектара највреднијег пољопривредног земљишта као и многобројни привредни објекти саобраћајнице, па и људски животи.

Превазилажење овако неповољног стања голети и шума отпочело је непосредно иза Другог светског рата. Обнови шумског фонда дат је одговарајући значај у складу са друштвено-економским развојем. У духу тог времена, организоване су такозване „фронтовске“ акције на пошумљавању голети, али су се угасиле почетком педесетих година.

Крајем педесетих година оживеле су акције на популаризацији значаја шуме и пошумљавања под називом „Дан шуме“ и „Недеља шуме“. У то време, организована је и акција на подизању „Школских шума“. У овом раздобљу повремено су организоване акције на пошумљавању које су покретали Социјалистички савез, Народна омладина, затим органи народне власти и шумске организације. Сви ови мање или више успешни покушаји организовања добровољног рада били су неопходни јер су потребе за пошумљавањима биле врло изражене.

У таквим условима, уочено је да дотадашњи подухвати на превазилажењу проблема обезшумљености наше Републике, нису ни изблиза били довољни да се у догледно време реше. Радне организације и да су имале средства, не би могле редовним програмима извршити одговарајући обим пошумљавања. Тако се дошло до сазнања да се питање трајне заштите и унапређивања земљишта, шума и вода може решити једино трајно организованом масовном акцијом заснованом на традицијама добровољног рада, која ће наћи подршку и ослонац у читавом друштву.

Најуспешнија акција у овом раздобљу организована је у јесен 1960. године. Тада је на иницијативу Друштва инжењера шумарства и Републичког Секретаријата за пољопривреду, шумарство и водопривреду проглашена акција „Месец дана шуме“ која је трајала од 15. октобра до 15. новембра.

Припреме за спровођење ове акције вршили су посебни срески одбори састављени од представника свих друштвено-политичких и стручних организација. Ови одбори формирали су среске и општинске штабове који су одредили површине за рад, припремили садни материјал, механизацију, радне бригаде и руководили читавом акцијом.

Акција „Месец дана шуме“ била је врло садржајна. Обухватала је радове на пошумљавању, нези, заштити, чишћењу и изради шумских путева.

Поводом акције „Месец дана шуме“ Секретаријат за пољопривреду, шумарство и водопривреду Извршног већа Народне Републике Србије и Централног комитета Народне омладине Србије, уз учешће Радио-Београда, изразили су тежњу за координацијом и даљим унапређењем акција на пошумљавању. У том циљу формирали су једну радну групу која је проширена у Републичко координационо тело, на челу са Војом Лековићем, тадашњим потпредседником Скупштине Народне Републике Србије. Ово тело прерасло је у Иницијативни одбор који је бројао 26 чланова.

У оквиру одбора, основан је „Штаб бригада младих горана“. Његово име постало је од назива „горани“ који је прихваћен док се заметала и разрастала сама идеја о трајним облицима организовања акција на пошумљавању. Масовност и полет били су обележје ових активности о чему сведочи и смотра „Бригада младих горана“ која је извршена у недељу, 30. октобра. Надлетајући том приликом неколико радилишта у Србији, авиони су избацивали летке са пригодним садржајем о значају пошумљавања.

Наслањајући своју активност на ове догађаје, Иницијитавни одбор је прионуо на стварање нове друштвене организације која ће по форми и садржају деловати на јединствен на- чин. У томе је било пуно недоумица. Ипак, преовладало је схватање да се најшира база остварује оснивањем Покрета који је отворен за активно учешће већег дела становништва и свих друштвених и друштвено-политичких органа и организација као и колектива и организација из области привредне и ванпривредне делатности. То значи, да ове снаге, свуда присутне, треба да се заузму да у сопственој средини савладају обезшумљеност и осиромашење квалитета земљишта, ваздуха и вода.

Покрет сам по себи не би много значио ако себе не би организовао, односио поставио циљеве, програм, методе и облике деловања. Стварањем сопственог организационог ткива Покрет је добио обележје снажне друштвене организације која у својим редовима окупља припаднике чију „чланарину“ представља добровољни рад.

Тај основни принцип разликовао се од устаљених начина организовања друштвених организација. Многи су сматрали да Покрету нису потребни одбори, већ само  бригаде. Међутим, током 56 година, Покрет као друштвена снага потврдио се делом чија се суштина потпуно очитује у називу ,,Покрет горана“. Тако је настала нова друштвена организација која добровољним радом врши обнову, заштиту и унапређење шумског блага и квалитета човекове животне средине, вршећи истовремено снажан друштвено-васпитни утицај, посебно у развоју еколошке свести.

Да би се Покрет горана разрастао, било је неопходно да се организује у свакој средини: школи, месној заједници, радној организацији како у селу тако и у граду. У том циљу најпре су организовани срески и општински одбори Покрета горана Србије уз подршку свих организованих друштвених и друштвено-политичких организација као и органа власти и стручних снага у срезовима и општинама. У то време Централни комитет Савеза комуниста Србије упутио је писмо свим среским комитетима са препоруком да се потпомогне оснивање горанских организација. Почетком 1961. године Извршни одбор Социјалистичког савеза Србије дао је у свом билтену упутства у којима је својим организацијама објаснио улогу у стварању и развијању активности Покрета горана. Народна омладина Србије, односно Савез социјалистичке омладине практично се залагао у данима формирања Покрета горана а и касније у оснивању горанских организација и развијању њихових активности у свим срединама. Све то, узело је знатно више маха уз учешће Радио-Београда, штампе и великог броја радних људи и грађана.

У тако створеним условима Покрет горана је букнуо и изненадио масовношћу и обимом радова. На Првој скупштини Покрета горана Србије, марта 1963. године, када је Иницијативни одбор прерастао у Републички одбор Покрета горана, изнет је податак да су основани горански одбори у свим срезовима, и да од 220 општина у Републици само у 16 није основан Општински одбор горана. Поред тога горански одбори су били организовани у 597 насеља, 839 школа, 116 привредних организација, 26 стамбених заједница и 44 остале организације са укупно 2.883 горанске бригаде. У том периоду у горанским акцијама учествовало је 362.439 пионира, 485.098 омладинца, 15.527 припадника ЈНА и 166.860 одраслих грађана.

Током 56 година, нису престајали напори да се учврсти развој Покрета горана, прошире активности и омогући учешће што већег броја становника, земљорадника, пионира, омладине и одраслих као и припадника војскe.

ПОШУМЉАВАЊЕ ГОЛЕТИ ПУТЕМ СОРА И ГОРА

У ПЕРИОДУ ОД 1978-1991.године

Редни број СОРА-ГОРА Пошумљено голети

ха

1. СОРА “Пештер“ 9.685,00
2. СОРА “Ибар“ 4.890,00
3. СОРА “Власина“ 10.689,00
4. СОРА “Врање“ 5.029,00
5. СОРА “Пирот“ 2.527,00
6. СОРА “ Копаоник“.“Источни Копаоник“ 2.549,00
7. СОРА “Кадињача“ 1.250,00
8. СОРА “Ниш“ 134,00
9. ГОРА “Тутин“ 672,00
10. ГОРА “ Нови Пазар“ 320,00
11. ГОРА “Бујановац“ 100,00
12. ГОРА “Неготин“ 158,80
13. ГОРА “Рашка“ 261,50
14. ГОРА “Жагубица“ 110,00
15. ГОРА “Сурдулица“ 100,00
16. ГОРА “Александровац“ 35,00
17. ГОРА “Сврљиг“ 14,00
18. ГОРА “Бољевац“ 100,00
19. ГОРА “ Димитровград“ 200,00
20. ГОРА “Рашка“ 261,50
21. ГОРА “Медвеђа“ 70,00
22. ГОРА “Сокобања“ 11,00
23. ГОРА“Бабушница“ 50,00
24. ГОРА “Пирот“ 40,00
25. ГОРА “ Књажевац“ 257.25
УКУПНО: 39.514,05

СОРА  и ГОРА на пошумљавању дале су значајан допринос у акцији “Србија без голети до 2000-те године“, јер је путем СОРА и ГОРА  пошумљено 39.514,05 ха, и извршено поновно пошумљавање 6.574,00 ха култура које су оштећене сушом као елементарном непогодом.

ПОШУМЉАВАЊЕ КУЛТУРА НАСТРАДАЛИХ ОД ПОСЛЕДИЦА СУШЕ

У ПЕРИОДУ ОД 1986 ДО 1989.године

Редни број СОРА-ГОРА ха
1. СОРА “Пештер“, Сјеница 2.324,00
2. СОРА“Ибар“, Ушће 643,00
3. СОРА “Ибар“, Рашка 422,00
4. СОРА “Власина“, Босилеград 53,00
5. СОРА “Власина“, Сурдулица 980,00
6. СОРА “Врање“, Врање 638,00
7. СОРА “Копаоник“, Брус 200,00
8. СОРА “Исочни Копаоник“, Брус 311,00
9. СОРА “Пирот“, Пирот 100,00
10. СОРА “Пирот“, Бела Паланка 40,00
11. ГОРА “Бујановац“, Бујановац 50,00
12. ГОРА “Тутин“, Тутин 120,00
13. ГОРА “Ниш“, Ниш 30,00
14. ГОРА “Нови Пазар“, НовоПазар 71,00
15. СОРА “Кадињача“, Партизанске воде 365,00
16. СОРА “Пирот“, Димитровград 229,00
УКУПНО: 6.574,00

Поред пошумљавања и попуњавања култура настрадалих од суше један број акција радио је и на нези и одржавању раније засађених садница (Власина, Пештер, Ибар, Врање, Пирот, Кадињача, Копаоник, Тутин, Нови Пазар).

 

 

На основу новог Закона о удружењима грађана конституишемо организације Покрета горана у: општинама, градовима, Покрет горана Војводине, Покрет горана Косова и Метохије и Покрет горана Србије.