ДРУШТВЕНО ВАСПИТНЕ АКТИВНОСТИ
Горанске активности по свом садржају носе у себи дубок друштвени и васпитни смисао. Оне омогућују да се заволи природа и схвати њен значај за човека и његову будућност. Ту се стичу трајне вредности у формирању целовите личности, посебно младих, развија се смисао за лепо, племенито и корисно; шири се и јача култ рада, добровољности, другарства и патриотизма. У том циљу, у Покрету горана одвијају се одређене активности којима се превазилази схватање да је рад на подизању, обнови и заштити природе пуки физички посао, већ да је људска потреба и друштвено користан рад којим се задовољавају личне и друштвене потребе за живљењем у здравој природној средини.
Остваривање васпитних активности у Покрету горана није одвојена, приододата активност пошумљавању, подизању ваншумских засада, затравњивању, расадничкој производњи и другим радним активностима, већ представља основу за успешну реализацију целовите горанске идеје.
Од самог оснивања, у Покрету горана се планирају и реализују упоредно радне и друштвено васпитне активности.
Разноврсни облици друштвено-васпитних активности настајали су у општинским организацијама, неки од њих трајали су кратко, а неки прерасли у традицију и превазишли своје општинске оквире.
Такође, има манифестација које су осмишљене на реагионалном, покрајинском и републичком нивоу и трају до данашњих дана.
Горански сабори
Горански сабори имали су у почетку карактер сусрета горана општине или среза. На њима су се одвијала разна такмичења, проглашаване најбоље горанске бригаде и организације, додељивана су признања.
После првих горанских акција у јесен 1960. године у Врању је организован сусрет горана из 15 општина овог среза. Био је то истовремено и сусрет стручњака шумарства и дрвне индустрије и привредних организација које су својим експонатима приказали значај и богатство шума. На овом сусрету, прве горанске награде и признања уручио је председник Покрета горана Србије. Идуће године Срески одбор горана донео је одлуку да се убудуће четвртог јула на Дан борца организује Сабор на Власини. Те године одржан је и први сабор у Брусу, а нешто касније и у Ражни код Косјерића, Рековцу, Великој Плани и другим местима.
Сабор горана на Власини био је у почетку смотра активности и резултата горана лесковачког среза. У амбијенту горанског радилишта,4. јула 1963. године окупили су се горани Власотинаца, Босилеграда, Сурдулице, Округлице и других места да прикажу своје резултате и прославе Дан борца. На Сабору су додељена признања најбољим бригадама и појединцима.
Сабору горана 1965. године претходили су међуопштински сусрети горана у срезовима Лесковац и Врање под називом „Зелена олимпијада“. На тај начин припремљен је богатији програм. Гостовање су најавили горани Ниша и Крагујевца, што је утицало да срески одбор Покрета горана Лесковац, као организатор, да на скупштину позове све горане Србије да учествују у програму Сабора. Од тада се ова манифестација назива „Сабор горана Србије“ и на Власини је одржаван све до 1977. године. Од тада има регионални значај.
Ради ширења утицаја Покрета горана, његовог значаја и омасовљења од 1977. године Сабор се одржава у различитим местима. Шеснаести Сабор је одржан у омладинском насељу „XI конгрес СКЈ“ у Штављу код Сјенице. Непосредан повод била је прва савезна омладинска радна акција на пошумљавању голети – „Пештар 78″. Следећи Сабор одржан је у Митровом пољу код Александровца а осамнаести у Пожаревцу. Деветнаести Сабор горана Србије одржан је на Тометином пољу на Дивчибарама. На овом Сабору је на пригодан начин обележена јубиларна 20-годишњица Покрета горана Србије.
За педесетшест година постојања Покрета горана Србије одржано је 35 сабора. Домаћини су биле општинске организације које су постизале запажене резултате у горанским активностима: Сремска Митровица, Александровац, Смедерево, Стара Пазова, Бачка Паланка…
Сабори су били прилика за дружење и међусобно упознавање, пре свега младих припадника горанске организације. На овим сусретима организована су такмичења у познавању флоре и фауне, смотре фолклора и других културно-забавних активности.
Садњом одређеног броја садница на месту одржавања Сабора ови сусрети добијали су дуготрајна и симболична обележја.
Све протекле саборе карактерисала је тежња да се широј друштвеној заједници представи значај и допринос Покрета горана на подизању, обнови и заштити природе као објективне човекове животне средине, његов дубок привредни, друштвени и културни смисао. За горане, Сабор је манифестација широког друштвено-васпитног садржаја, која знатно доприноси обогаћивању рада горанских организација и омасовљењу Покрета. На саборима горана били су присутни и бројни гости, представници органа власти, стручних организација из области шумарства, водопривреде и екологије као и представници сродних друштвених организација.