Покрет горана Србије најстарија је еколошка организација у Србији и на Балкану. Настао у време када се о екологији још није говорило на данашнји начин, горански покрет на самом почетку скицирао је пут којим иде већ више од пола века. А он води кроз шуму насталу на 281.767,50 хектара голети, преко 94.983 хектара високородних ливада и пашњака и 31.385 хектара ваншумских засада, дрвореда, паркова и школских дворишта. У горанским расадницима произведено је преко 150 000 000 садница четинара, лишћара и украсног шибља.

Прве  акције Покрета горана Србије збиле су се у октобру 1960. године. Предходило им је проучавање стања на терну, мониторинг, како би данас еколози рекли, и „Месец дана шуме“, кампања коју су подржали државни органи, стручне и друштвено-политичке организација. Важну улогу у популаризацији ове идеје имали су медији. Нарочито је Радио Београд у горанским активностима препознао важно поље друштвено корисног рада.

Успех ове акције и потреба за њеним ширењем и институционализовањем довели су до формирања Републичког координационог тела на челу са народним херојем Војом Лековићем, тадашњим потпредседником Скупштине Србије. Основан је „Штаб бригада младих горана“. Брзо је преовладало је схватање да ће се оснивањем Покрета горана створити широка база за активно учествовање већег дела становништва, али и разних организација из области привреде и ванпривреде како би се земља пошумила и поправио квалитет земљишта, ваздуха и вода. Нова друштвена организација определила се за специфичне програмске циљеве, методе и облике деловања. Најважније је било што је одмах постала отворена  за велики број, не чланова, већ припадника чија је„чланарина“ био – добровољни рад. Тако је Покрет горана Србије, и пре гесла“ Мисли глобално, делај локало“, почео да остварује тај императив савремене екологије.

Настанак Покрета горана Србије је Октобар 1960., место Чачалица код Пожаревца.

Како је тадашњи Савез омладине имао важну улогу у оснивању горанске организације, она је од самог почетка у великој мери окренута младима и напорима да се код њих развије еколошка свест. О томе сведочи тридесетогодишње искуство у организовању летњих и зимских школа и кампова, као и радионица за најмлађе припаднике наше најстарије еколошке организације.